У првим годинама постојања, парохија се суочавала са бројним изазовима карактеристичним за новоформиране црквене заједнице у дијаспори: недостатком сопственог богослужбеног простора, ограниченим финансијским средствима, организационим потешкоћама и потребом окупљања верника расутих широм Белгије. Упркос томе, захваљујући великом труду, вери и заједништву верног народа и Црквеног одбора, парохија је постепено расла и развијала се.

Од самог почетка, основни циљ парохије био је очување православне вере, српског идентитета, језика, традиције и духовног живота нашег народа у расејању. Парохија је постала место окупљања не само за вернике из Антверпена, већ и за Србе из других градова Фландрије.

Редовно су служене Свете Литургије, празнична богослужења, парастоси, крштења, венчања и друге свете тајне. Посебно место у животу парохије заузимала је прослава парохијске славе – Светог Великомученика Георгија – Ђурђиц, која је сваке године окупљала велики број верника и гостију.

Током година, парохија је развила богат духовни и културни живот. Организоване су верске и културне манифестације, окупљања деце и омладине, као и сарадња са другим православним заједницама и локалним институцијама. Парохија је постала препознатљив део православног живота у Белгији.

Посебан значај за развој парохије имао је проналазак и коришћење црквеног простора у Мерксему, у Антверпену, на адреси Бредабаан 547, где се данас налази храм посвећен Светом Георгију.

Парохија је током година постала важан духовни центар српске заједнице у Белгији, али и место сусрета и сарадње са другим православним народима и локалним властима. Посебно је негована сарадња са представницима других православних јурисдикција у Бенелуксу, као и са представницима града Антверпена и фламанских институција.

Важан корак у развоју парохије био је процес званичног признања српске православне црквене општине од стране фламанских власти. Поступак признања трајао је више година и обухватао је сложене административне и правне процедуре. Град Антверпен дао је позитивно мишљење на захтев за признање локалне православне заједнице Светог Георгија.

Историјски догађај за парохију догодио се 2026. године, када је након дугих преговора закључен дугорочни ерфпахт уговор за коришћење цркве на период од 99 година, чиме је српској православној заједници практично трајно обезбеђено место богослужења и окупљања у фламанском делу Белгије. Тај догађај представља прекретницу и један од најважнијих тренутака у историји Српске Православне Цркве у Белгији.

Према званичним документима града Антверпена, православна заједница Светог Георгија данас богослужења обавља у некадашњој цркви Светог Фрање Асишког у Мерксему, док су паралелно вођени и преговори око додатног ерфпахта за пастореј (парохијски дом).

Данас, Српска Православна Парохија Светог Георгија у Антверпену представља једну од најактивнијих и најзначајнијих српских православних заједница у Бенелуксу. Под руководством протојереја-ставрофора Милана Живановића и уз подршку верног народа и Управе парохије, парохија наставља да расте и развија се, остајући духовни ослонац Србима у Белгији и шире.

Парохија Светог Георгија није само место богослужења, већ и место сусрета, заједништва, очувања српске традиције, језика и културе, као и сведочанства православне вере у западној Европи. Њена историја представља сведочанство истрајности, вере и љубави нашег народа према својој Цркви и светињама, чак и далеко од отаџбине.